Aktivnosti vozača prilikom pripreme vozila

Eksploatacijom vozila u redovnim radnim aktivnostima sa vremenom dolazi do potrošnje materijala i delova na vozilu, a koje najčešće zavise od kvaliteta materijala, terena na kojem se vozilo koristi, opterećenosti vozila, veština vozača, spoljnih faktora i sl. Sa zamorom materijala, može doći i do otkazivanja u radu vozila, čime se ugrožava vozač, vozilo i ostali učesnici u saobraćaju. Zato je održavanje vozila od velike važnosti i može se podeliti na osnovno i tehničko održavanje.

Osnovno održavanje može sprovesti vozač pre, tokom i nakon obavljanja prevoza, dok se tehničko održavanje sprovodi u specijalizovanim servisima i radionicama od strane posebno obučenih lica.

Obe vrste održavanja se vrše kao preventivno i korektivno održavanje.

Preventivno i korektivno održavanje vozila

Preventivno održavanje predstavljaju radnje koje se na vozilu vrše pre nego što dođe do otkaza na vozilu. Korektivno održavanje predstavlja zamenu ili popravku delova ili elemenata na vozilu koja su otkazala.

Preventivno održavanje sastoji se od:

  • opsluživanja vozila;
  • preventivne zamene elemenata;
  • održavanja prema stanju.

 

Opsluživanje vozila vrši vozač prostim radnjama kao što su pranje vozila, čišćenje vozila, kontrola stanja i nivoa tečnosti u vozilu (poput ulja, goriva i ostalih tečnosti), otklanjanje neispravnosti ili podešavanje vozila u skladu sa mogućnostima i zamena dotrajalih obaveznih elemenata za zaštitu poput kompleta za prvu pomoć ili protivpožarnog aparata.

Preventivna zamena se vrši kada je primetno da je deo na vozilu pri kraju svog radnog veka, pa se vrši promena pre nego što dođe do otkaza. Time se vrši ušteda na više načina, vozilo nije van upotrebe, ne može doći do dodatnih kvarova prouzrokovanih tom neispravnošću i sl.

Održavanje prema stanju je održavanje na vozilu koje se vrši na osnovu određenih specifikacija predmeta ili elementa na vozilu. Recimo, proizvođač je predvideo zamenu ulja i filtera nakon 15.000 km, ili zamenu kaiševa na 100.000 kilometara. U navedenom roku se vrši kontrola, utvrđuje se zatečeno stanje i donosi se odluka o daljim koracima.

Korektivno održavanje se vrši tek kada pojedini elementi na vozilu otkažu. Vrši se kroz zamenu pojedinačnog elementa ili zamenom kompletne celine (agregatna zamena), odnosno sklopa elemenata. Na primer, moguće je izvršiti zamenu dela na motoru ili ukoliko je kvar veći ili ga je nemoguće otkloniti, moguće je izvršiti i zamenu motora.

Provera ispravnosti vozila pre upotrebe

Pre svakog prevoza, vozač treba da izvrši proveru vozila koje zadužuje i kojim će vršiti prevoz. Obično se obaveza provere ispravnosti vozila propisuje pravilnikom preduzeća,  pošto nije definisana zakonom. Zakonom je predviđeno da vozilo mora biti registrovano, tehnički ispravno i mora posedovati obaveznu opremu i kompletnu dokumentaciju. Međutim, proveru vozila pre početka vožnje propisuje svako preduzeće kao preventivnu meru.

U skladu sa tim, ne postoji jedinstven spisak obaveza odnosno postupaka koje vozač mora da prođe. Poželjno je svakako da vozač obavi proveru onih elemenata koji direktno utiču na bezbednost saobraćaja kao što je sistem za kočenje, svetla i svetlosna signalizacija, uređaji za upravljanje vozilom i sl.

Pored toga treba da proveri i sledeće stavke:

  • kontrola tečnosti u vozilu i da li postoji neko curenje;
  • vizuelni pregled vozila, tovarnog prostora, cerade ukoliko postoji i priključnog vozila, pneumatika…;
  • provera dokumentacije koja treba da prati vozilo i robu u transportu;
  • provera rada elemenata vozila.

Ukoliko uoči neke nepravilnosti, treba da ih otkloni ukoliko je u mogućnosti. Ukoliko nije, vozač treba da obavesti nadležno lice koje je odgovorno za organizaciju transporta u preduzeću i da postupa u skladu sa procedurama koje su definisane za takve slučajeve.

Praćenje rada vozila tokom obavljanja prevoza

Tokom obavljanja prevoza, odnosno dok upravlja vozilom, vozač treba da obrati pažnju na sledeće:

  • stanje na instrument tabli (nivo goriva, temperatura ulja i motora, lampe koje ukazuju na kvar nekog elementa);
  • da prati rad motora, i eventualne nepravilnosti poput prevelikog ili premalog broja obrtaja i sl;
  • prati rad sistema za kočenje, odnosno svaku promenu koja se javlja;
  • osluškuje i obraća pažnju na nepravilnosti u radu transmisije i sistema oslanjanja;
  • ukoliko ima priključno vozilo, da obrati pažnju na ponašanje priključnog vozila, eventualne nepravilnosti i sl.

Ukoliko uoči neke nepravilnosti, treba da se zaustavi čim uoči pogodno mesto i da proba da otkloni nepravilnosti. Ukoliko nije u mogućnosti da otkloni nedostatke, potrebno je da obavesti lice zaduženo za organizaciju transporta, kako bi dobio dalje instrukcije.

Poželjno je da vozač i tokom pauze ili nakon završene pauze izvrši kontrolni pregled vozila pre nastavka vožnje, jer je tada u mogućnosti da izvrši i spoljašnji pregled vozila, a ne samo iz kabine.

Provera ispravnosti vozila nakon povratka u bazu

Po završetku vožnje, odnosno po povratku u bazu, vozač treba da izvrši ponovnu kontrolu vozila, kako bi se uverio da razdužuje ispravno i bezbedno vozilo, a i kako bi mogao da pravovremeno otkrije potencijalni kvar ili problem i da na vreme obavesti lice odgovorno za organizaciju transporta da je neophodno izvršiti osnovno ili tehničko održavanje vozila.

Vozač prilikom pregleda posle upotrebe treba da proveri sledeće stavke:

  • stanje motora, transmisije, uređaja za oslanjanje i potencijalna curenja tečnosti;
  • kontrola stepena zagrejanosti elemenata – ovo je vrlo bitno obaviti odmah po završetku vožnje, jer su tada elementi zagrejani od upotrebe;
  • kontrola nivoa tečnosti u vozilu (ulja, goriva i drugih tečnosti) i dopuna ukoliko nedostaju;
  • provera stanja pneumatika i kontrola točkova kako bi se utvrdilo da li postoje oštećenja na njima i sl.

Pored toga što se vizuelnom proverom stanja vozila smanjuje mogućnost da dođe do neispravnosti na vozilu, čime se ono stavlja van upotrebe i umanjuje mogućnost obavljanja delatnosti, utiče se i na onaj značajniji deo, a to je bezbednost u saobraćaju.

Redovne kontrole i redovni servisi predstavljaju aktivan element bezbednosti saobraćaja  i mogu pomoći da se uoče neki nedostaci koji bi u vožnji mogli da dovedu do saobraćajne nezgode pa i gubitka života.