Upravljanje vozilom zahteva od vozača da njegova fizička spremnost i zdravstveno stanje budu na zadovoljavajućem nivou. Od profesionalnog vozača, ti zahtevi i očekivanja su još izraženiji, s obzirom na odgovornost profesionalnih vozača, vreme provedeno za volanom, kategoriju vozila kojim upravljaju itd. To znači da profesionalni vozač treba da bude zdrav i spreman za ovaj odgovoran i zahtevan posao, što između ostalog uslovljava i potrebu za dobrom fizičkom spremnošću.
Kako je neaktivan stil života postao globalni zdravstveni problem, a nedovoljna fizička aktivnost postala jedan od 10 vodećih uzroka smrti, bolesti i nesposobnosti – ovo je postala tema koja sve više dobija na važnosti.
Dodatno zabrinjava to što u nerazvijenim zemljama i zemljama u razvoju postaje sve popularniji neaktivan stil života, a posledice ovoga su povećana učestalost gojaznosti, dijabetesa i kardio-vaskularnih bolesti, ali i malignih oboljenja. Statistika pokazuje da oko 2 miliona ljudi godišnje umire od posledica fizičke neaktivnosti. Na ovo utiče brzo širenje gradova u razvijenim zemljama, gužva, siromaštvo, saobraćaj, nekvalitetan vazduh, kao i nedostatak parkova, pešačkih zona, prostora za sport i rekreaciju, što sve zajedno fizičku aktivnost čini teško dostupnom.
Biti profesionalni vozač je zanimanje koje iziskuje dobro sveukupno psihofizičko stanje vozača, a samim tim i dobro fizičko zdravlje i spremnost za obavljanje ovog zahtevnog poziva. Fizička aktivnost, u kombinaciji sa pravilnom ishranom, izbegavanjem pušenja, je efikasan i održiv način za unapređenje zdravlja profesionalnih vozača.
Fizička aktivnost poboljšava sveukupno zdravlje, a naročito zdravlje mišićno-skeletnog sistema, kontroliše telesnu težinu i smanjuje simptome depresije. Neki od potencijalnih efekata na mišićno-skeletni sistem su smanjenje bolova u leđima, prevencija osteoporoze i padova, kao i gojaznost sa svim njenim negativnim posledicama. Fizička aktivnost utiče i na redukciju tj. smanjenje psiholoških posledica sedentarnog načina života kao što su napetost, stres, depresivnost, usamljenost i dr.
Da li ste znali da kada bi ste istrčali 20 krugova oko kamiona sa prikolicom biste prešli razdaljinu od 1 km?!
Praktikujući fizičku aktivnost, makar na rekreativnom nivou, profesionalni vozač će imati i ekonomske koristi – naročito kroz smanjenje medicinskih troškova, povećanje produktivnosti i zdravije psihičko i socijalno okruženje. Kada jednom steknu navike u pogledu fizičke aktivnosti, profesionalni vozači će ih verovatno održati tokom daljeg života obezbeđujući osnovu za aktivan i zdrav život.
Preporuke za fizičku aktivnost profesionalnih vozača
Kada se pravi plan fizičkih aktivnosti, pogodno je ispoštovati oba dela standardnog treninga – odnosno i kardio, i snagu, redosledom koji zavisi od ciljeva vežbanja, a treninge započinjati zagrevanjem.
Za kakvu god rekreativnu aktivnost se profesionalni vozač opredeli, preporuka je da se drži tzv. pravila 30 minuta, koje kaže da bi svakoga dana trebalo izdvojiti 30 minuta za fizičku aktivnost, odnosno da treba makar tih pola sata dnevno biti u nekom pokretu, odnosno fizički aktivan.
Neke od preporuka za fizičku aktivnost i očuvanje zdravlja mogu biti:
- Vežbe istezanja,
- Vežbe „Pet tibetanaca“,
- Lagana ili brza šetnja,
- Osnovne vežbe iz teretane (poput mrtvog dizanja, čučnjeva, benč press-a i ramenog potiska ispred glave),
- CrossFit vežbe kod kuće (iskoraci, zakoraci, čučnjevi, mrtvo dizanje, izdržaj, plank, „V“ vežba, zgibovi, skokovi, skok sklekovi, LUS (lezi-ustani-skoči), vežbe za medicinkom, bučicama, trakom, Jumping jack itd
- Plivanje,
- Lagano trčanje ili ubrzanja/sprintevi i slično.
Sa samo 30 minuta fizičke aktivnosti dnevno, moguće je postići mnogobrojne benefite za zdravlje i svakodnevno funkcionisanje.
Neki od njih su:
- Generalno unapređenje zdravlja,
- Sagorevanje kalorija i postizanje optimalne telesne mase,
- Smanjenje nivoa šećera i holesterola u krvi,
- Bolje raspoloženje, zadovoljstvo sobom, bolja kondicija i reakcija na stres,
- Smanjenje verovatnoće za nastanak bolesti vezanih za fizičku neaktivnost (bolesti srca, dijabetes, gojaznost),
- Smanjenje rizika za nastanak povišenog krvnog pritiska,
- Očuvanje koštane mase i samim tim prevencija osteoporoze,
- Smanjenje psiholoških posledica sedenternog načina života poput stresa, nervoze, depresivnosti i usamljenosti i dr.
AMSS CMV Centar za obuku profesionalnih vozača apeluje na sve vozače, da čuvaju svoje zdravlje kao njihov najvažniji resurs!