UTICAJ UMORA NA BEZBEDNOST UPRAVLJANJA VOZILOM

U svim zemljama sveta događa se izuzetno veliki broj saobraćajnih nezgoda. Povređivanje i smrtnost usled nezgoda u saobraćaju predstavljaju jedan od glavnih problema u većini zemalja. Prema izveštaju Svetske zdravstvene organizacije, broj ljudi koji su preminuli od posledica saobraćajne nezgode je svake godine neprihvatljivo visok.

Podaci Svetske zdravstvene organizacije pokazuju da svake godine otprilike 1,35 miliona ljudi podlegne povredama koje su zadobijene u saobraćajnim nezgodama. Povrede koje su nastale u saobraćajnim nezgodama su na osmom mestu među vodećim uzrocima smrti svih uzrasnih grupa. Treba naglasiti da je ova vrsta povreda vodeći ,, ubica’’ mladih osoba uzrasta od 5 do 29 godina.

Saobraćajne nezgode su rezultat delovanja brojnih faktora. Među faktorima koji uzrokuju saobraćajne nezgode značajno mesto zauzima umor. Umor, kao specifično psihofizičko stanje, vozaču smanjuje efikasnosti ali ga može dovesti i do potpune nesposobnosti za vožnju.Posledice i umora i pospanosti su smanjenje fizičkih i mentalnih sposobnosti osobe.

Razlikujemo fizički i mentalni umor. Fizički umor je rezultat različitog stepena fizičkog opterećenja, pri čemu se angažuju iste grupe mišića. Sa druge strane, mentalni umor se javlja prilikom produženog intelektualnog rada.

U vožnji se uglavnom javlja mentalni umor, jer se više angažuju mentalne funkcije – opažanje, mišljenje, procenjivanje, zaključivanje… Međutim, ako se vožnja vremenski produži kod vozača nastupa i fizički umor, koji značajno smanjuje sposobnost za upravljanje vozilom.

Opšti uzroci umora kako kod vozača

  1. Nedostatka sna / nekvalitetan san
  2. Unutrašnji sat tela ( cirkadijalni ritmovi)
  3. Vreme rada (vožnje)
  4. Monotona aktivnost
  5. Individualne karakteristike pojedinca uključujući i njegovo zdravstveno stanje i životni stil

Prosečnom čoveku je neophodno osam sati kvalitetnog sna tokom 24 sata kako bi se odmorio. Spavanje predstavlja vrstu pasivnog odmora koji je potreban kako bi vozač mogao da postigne odgovarajući nivo budnosti prilikom upravljanja vozilom. Akutni nedostatak sna nastaje posle samo jedne noći nespavanja ili nedovoljno sna, dok se hronična neispavanost javlja posle dužeg perioda suviše male količine sna. Nedovoljno sna kod vozača pospešuje umor. Kod vozača se u tom slučaju povećava broj grešaka i suvišnih pokreta, a vreme potrebno za reagovanje se značajno produžava.

Pored dužine sna, važan je  i kvalitet sna. Ukoliko je san isprekidan javlja se umor u toku dana. Na kvalitet sna mogu da utiču i poremećaji sna kao što su apnea ili narkolepsija. Apnea je poremećaj disanja tokom sna, gde dolazi do jedne ili više pauza u disanju. Osoba koja boluje od sleep apnee se budi umorna i tokom dana je pospana. Narkolepsija je poremećaj spavanja za koji je karakteristična preterana pospanost i iznenadni napadi spavanja u neprimerenim situacijama. Takođe, na kvalitet sna mogu da utiču i neki spoljašnji faktori – buka, temperatura vazduha…

Ljudski organizam ima najveću potrebu za snom između ponoći i 04h ujutru, ali do pada budnosti dolazi i u popodnevnim časovima (13-17h). U ovim periodima je prisutna prirodna tendencija ka spavanju i javlja se pospanost i umor. Najveći rizik od saobraćajne nezgode usled umora je u periodu od 4-6h ujutru. Zato je noćna vožnja veoma naporna i rizična.

Umor se stvara već posle sat i po neprekidne vožnje, a vidljivi znaci umora se javljaju posle tri sata. Tada treba napraviti pauzu, a posle 4-5 sati neprekidne vožnje odmor je neophodan. Nažalost određeni broj profesionalnih vozača obavlja i druge poslove pored upravljanja vozilom, što dodatno doprinosi umoru. Umor, koji nastaje usled produženog vremena vožnje može biti umanjen češćim pauzama.

Nepovoljni uslovi koji utiču na pojavu umora jesu i vožnja po magli, kiši ili lošim putevima. Treba da se naglasi da i uslovi koji se odnose na unutrašnjost vozila mogu da izazovu umor. Tu se pre svega misli na visoke i niske temperature, vibracije, buku, nedovoljnu provetrenost i nedovoljno prostora u vozilu, neudobno sedište i dr

Individualne karakteristike vozača, kao što su uzrast, fizička kondicija, upotreba alkohola, narkotika utiču na to koliko će se brzo javiti umor kod vozača i kakve mehanizme za prevladavanje umora će vozač razviti. Kod starijih osoba i osoba sa slabijom fizičkom kondicijom brže se javlja umor, kao i kod mladih i neiskusnih vozača.

Životni stil u velikoj meri utiče na intenzitet umora, ali i na brzinu kojom umor se javlja kod vozača. Bržem nastajanju umora doprinosi i neredovna i nepravilna ishrana vozača.

Način ishrane (kvalitet i količina konzumirane hrane) direktno utiče na fizičku i psihičku izdržljivost. Prekomerno konzumiranje ,,teške’’ hrane  je nepovoljan uslov koji izaziva pospanost i brže javljanje umora u toku vožnje i samim tim vozač ne može da obradi informacije iz saobraćajne situacije dovoljno brzo. Na taj način mu se produžava i vreme reagovanja u saobraćajnim situacijama, pa je rizik od nezgode znatno veći.

Postoji čitav niz različitih pokazatelja umora. Oni mogu da se grupišu na različite načine.  Iako je najčešće razlikovanje objektivnih i subjektivnih simptoma umora, postoje i grupisanje na fiziološke, psihološke, proizvodne i medicinske znake.

U fiziološke simptome spadaju:

  • Drhtanje ruku;
  • Suvišni pokreti;
  • Produženo vreme reagovanja;
  • Porast telesne temperature;
  • Ubrzan rad srca;
  • Povećan nivo krvnog pritiska;
  • Ubrzano i plitko disanje;
  • Povećana potrošnja kiseonika itd.

Psihološki pokazatelji su:

  • Malaksalost i slabost
  • Pospanost
  • Opadanje budnosti
  • Sporije opažanje
  • Otežano mišljenje
  • Usporeni psihički procesi i pogrešno reagovanje
  • Promene raspoloženja
  • Doživljaj nelagodnosti itd.

Proizvodni znaci umora su:

  • Opadanje efikasnosti
  • Produžavanje i povećanje broja pauza
  • Pojava grešaka
  • Pojava nezgoda u saobraćaju itd.

Pod dejstvom umora dolazi do vidljivih promena u načinu na koji vozač kontroliše vozilo:

  • Promena načina upravljanja vozilom – vozač ređe vrši korekcije upravljanja, a kada je vrši ona je nagla i veća
  • Promena brzine kretanja – vozači pokušavaju da nadoknade efekte umora tako što menjaju brzinu kretanja vozila – povećaju je ili smanjuju. Povećanjem brzine pokušavaju da podignu svoj nivo pažnje, odnosno da se razbude, dok smanjenjem brzine smanjuju i zahteve koje moraju da savladaju tokom vožnje. Na taj način ih prilagođavaju svojim smanjenim kapacitetima za upravljanje vozilom.
  • Promena u održavanju odstojanja u odnosu na vozila ispred- kao što smo rekli, vozač ima poteškoća da proceni rastojanje i teže prate vozilo ispred sebe na određenom odstojanju.

Subjektivni znaci umora se odnose prvenstveno na psihičko i emocionalno stanje organizma. Pod uticajem umora vozač postaje emocionalno nestabilan, sklon neadekvatnim reakcijama i konfliktima sa putnicima i drugim učesnicima u saobraćaju. Kod vozača se javlja nemotivisanost za vožnju i osećanje dosade. Umoran vozač ima poteškoća da postigne potreban nivo koncentracije i otežano povezuje misli. U situacijama izrazitog umora moguće su tzv mentalne blokade. To su zastoji koji mogu da traju i nekoliko sekundi, a javljaju se kao potreba organizma da se odmori. Mentalne blokade dovode do povećanja verovatnoće da vozač napravi grešku i povećavaju rizik od nezgode u saobraćaju. Kod različitih ljudi blokade se mogu razlikovati po trajanju i učestalosti. Što je duža vožnja to su blokade češće i duže traju, a posledica je smanjenje efikasnost u vožnji.

Još jedna posledica umora jeste i tzv mikrospavanje. Mikrospavanje su kratke i nevoljne epizode sna koje se javljaju u toku budnosti, traju nekoliko sekundi i karakteriše ih sklapanje očiju ili spori pokreti očnih jabučica kao i gubitak pažnje u odnosu na aktivnost koja se obavlja. Dužina mikrospavanja može da bude različita. Ako mikrospavanje traje kraće od 2 sekunde vozač je svestan, ali ako traje od 2 -6 sekundi onda vozač nije svestan. Ukoliko se mikrospavanje produži na više od 6 sekundi vozač ulazi u san.

Profesionalni vozači obavljaju izuzetno odgovoran i stresan posao. Uzimajući u obzir vreme provedeno u saobraćaju i rizike koji pri tom postoje upravljanje vozilom može biti i veoma opasan posao.

Obaveze i odgovornost koje imaju profesionalni vozači tokom obavljanja svog posla dovode do toga da su vozači stalno izloženi velikoj količini stresa. Takav stres značajno utiče na njihovo zdravlje kako fizičko tako i psihičko. Nivou stresa vozača značajno doprinosi i umor koji oseća tokom rada. Važno je podići svest kako vozača tako i javnosti o uticaju koji umor ima na kvalitet upravljanja vozilom. Kako ne postoji način objektivnog merenja umora potrebno je na različite načine upoznati ljude sa znacima umora kako bi mogli da ga prepoznaju, ali i uticati na promenu mišljenja o tome kako umor utiče na upravljanje vozilom.